Četnički puč u Maslovarama
Četnički puč u Maslovarama u aprilu 1942. godine odnosi se na četnički puč i prelazak Maslovarske čete Četvrtog krajiškog partizanskog odreda pod četničku kontrolu, tokom Drugog svjetskog rata.
U puču je ubijen politički komesar Maslovarske čete Četvrtog krajiškog odreda Idriz Maslo.
Pozadina
- Glavni članak: Četnički pučevi u Bosni
Maslovarska četa, čiji je komandir bio Luka Radetić, a komesar Idriz Maslo, delovala je na području Maslovara. U periodu početkom 1942. godine, partizanske jedinice u Bosanskoj krajini bile su meta dobro pripremljenih i široko rasprostranjenih četničkih zavereničkih aktivnosti.[1]
U martu i aprilu 1942. godine, došlo je do sve veće četničke agitacije unutar partizanskih jedinica, naročito u Četvrtom krajiškom odredu, kojem je pripadala i Maslovarska četa. Nakon zločina u Jošavki, gdje su četnici mučki napali partizanski štab i bolnicu, i poklali ranjenike, rastao je strah od izdaje u ostalim jedinicama.
Četnički puč
4. aprila 1942. godine, komesar Maslovarske čete Idriz Maslo i komandir Luka Radetić razgovarali su s Kostom Nađem o mogućnosti četničkog prevrata u njihovim redovima. Iako je Radetić imao sumnje, Maslo je bio uvjeren da su njegovi borci lojalni i da neće doći do izdaje. Maslo je odbio Nađevu preporuku da napusti Maslovare, verujući da su svi članovi čete sigurni.[1]
Međutim, u noći između 7. i 8. aprila 1942. godine, došlo je do četničkog puča. Većina boraca Maslovarske čete prešla je na stranu četnika, prišivši kokarde umesto partizanske zvezde. Idriz Maslo je tom prilikom ubijen, zajedno sa nekolicinom lojalnih boraca. Maslov saborac Luka Radetić, koji je "pobjego ispod noža", u pismu Slavku Odiću opisuje puč:
„Spavao sam i probudio sam se začula se neka galama u sobama đe vojnici spavaju. Poslao sam jednoga druga da vidi kakva je galama. On je otišo i kad je meni došo kazo mi je da su upali četnici. Ja sam skočio da vidim šta je i da izdam komandu za odbranu. Kad sam sišo u donji sprat uvatili su s moji vojnici sa onim banditima, to jest Sredom Jotanović i Anđelkom Sebića i Cenića Stankom i još dva kurira iz moje čete koji su uvatili. Mene su razoružali dok su Druga komesara ubili. Po dokazu drugova i razgovaranju između sebe da su ćeli da zarobe komesara Maslu. On je spavo i kad su ga pritisli da ga svezu on je skočijo iza sna i uvatio se za pištolj. Oni su ga ubili. Imali su zadatak da ubiju i mene, Radića Milana, Bubića Vida, Terzića Milana i vodnika Đurića Dragu. Mene su slobodili da me neće ubiti, ali ja sam sazno da će i mene ubiti i pobjego sam, što se kaže ispod noža - i ovde se nalazim u Skenderu.
Izdaja je bila u četi od samih vojnika za koje se uopšte nije sumnjalo da su pokvareni elementi i kad je bio puč čete onda su se istakli. Druže komandante, ja bi vas molio, ako je moguće, da prebacite na ovaj sektor nekoliko drugova da se razoruža Maslovarska četa. A ja bi siguran bio da bi sa malom snagom razoružo nedrugove u Maslovarama. Druže komandante, to je razdor čete najviše napravio Čenić Stanko, koji je izdao bolnicu na Borjima i njega su postavili za komandira čete, te bi vas molio da prebacite nekoliko drugova da se oduzme od banditske i razbojničke izdajničke hrđe oružje. Uz drugarski pozdrav sa Smrt fašizmu - Sloboda narodu 12.IV. 1942. godine Skender Vakuf Radetić Luka".[2]
Posledice
Četnička izdaja u Maslovarama i smrt Idriza Masla duboko su pogodili partizanske jedinice, naročito Luku Radetića, koji je plakao dok je izveštavao drugove o pokolju.[1]
Najteže smo preboleli zločin u Jošavki, a zatim u Maslovarima, gde je tri dana posle mog odlaska ubijen divni Idriz Maslo i gotovo cela četa prišila kokarde. Ni vesti o uspešnom pohodu Udarnog bataljona na Manjači, ni one o uspesima proletera u teslićkom kraju, nisu nas mogle smiriti. Tragediju naših drugova bilo je teško odbolovati. Luka Radetić je kao dete plakao 12. aprila, kad nam je pričao o pokolju u Maslovarama. Lepa je sedela skamenjena; činilo mi se da je ni vest o Mladenu i njenoj sestri nije toliko potresla kao saznanje da je i Maslo izrešetan mecima izdaje.[1]
– Kosta Nađ
Ova izdaja bila je deo šireg četničkog prevrata u Bosanskoj krajini, koji je uključivao i druge jedinice Četvrtog krajiškog odreda.[1] Partizanske snage su nastavile borbu protiv četnika u tom regionu, ali je puč u Maslovarama označio jedan od težih trenutaka za Narodnooslobodilačku borbu u Bosanskoj krajini.
