Alexandre Levy

Aleksandar Levi
Mesto rođenja	Sao Paulo ( Brazil)
Datum smrti	17. 1. 1892. (27 godina)
Mesto smrti	Sao Paulo ( Brazil)
Aktivni period	1880–1892
Instrument	klavir
Žanr	klasična muzika
Vezani članci	Klub 27

Aleksandar Levi (port. Alexandre Levy *10. novembar 1864. - 17. januar 1892.) bio je brazilski kompozitor, pijanista i dirigent^[1].

Rođen je u Sao Paulu, i pionir je spoja klasične kompozicije sa brazilskom popularnom narodnom muzikom i ritmovima. Levi je umro prerano sa 27 godina i njegov rodni grad dodeljuje prestižnu nagradu sa njegovim imenom.^[2]

Aleksandar Levi je bio sin Henrikea Luiza Levija i brat Luja Levija, takođe muzičari, od kojih je dobio svoje prve lekcije. On je usavršio svoje studije klavira sa ruskim nastavnikok koji je živeo u Sao Paulu Louisom Mauricem i francuzom Gabrielom Giradudonom, koji su bili i učitelji još jednog pijaniste iz Sao Paula Henrika Osvalda^[1].

On je debitovao na javnim prezentacijama sa osam godina i poredeli su ga sa Mocartom zbog njegove zrelosti i briljantnosti.

Njegov otac je osnovao Kuću Levi, jedan od najtradicionalnih komercijalnih muzičkih kuća u Sao Paolu u to vreme, što je omogućilo da stupe u kontakt sa mnogim važnim ličnostima na državnoj muzičkoj sceni i putujućim muzičarima^[1].

Od 1880. počeo je da objavljuje svoje kompozicije po evropskim izdavačima, a 1883. je izabran za direktora "Hajdn kluba", važnog muzičkog udruženja u gradu, koji mu je pomogao promoviše svoju muziku i gde je dirigovao po prvi put u 1885. Dve godine kasnije odputovao je u Evropu da studira klavir sa Emile Durand i Vinćenco Feronijem, ali se ubrzo vraća u Brazil gde je nastavio da piše muzičku kritiku u državnoj štampi, piše u novinama u pokrajini Sao Paulo za časpopis "Correio Paulistano" pod pseudonimom Figarote.^[3]

Njegove kompozicije su pune nacionalnog ponosa, koristio je teme iz brazilskog folklora, gde je bio preteča u svetu klasične muzike sa Nacionalnim Varijacijama na temu popularne brazilske muzike 1884., na osnovu melodije "Vem cá, Bitu!". Njegov stil potiče iz škola Šumana i Mendelsona. To je pokrovitelj stolice 29 brazilske Muzičke akademije^[1].^[4]

• Fantasia para dois pianos a partir de temas da ópera O Guarany

• Impromptu-Caprice, op. 1

• Fosca, fantasia brilhante, op. 3
• 3 Improvisations, op. 4
  • Romance sans paroles
  • A la Hongroise
  • Pensée fugitive
• Valsa-Capricho, op. 5
• Mazurca n. 1, op. 6 no 1
• Mazurca n. 2, op. 6 no 2
• Recuerdos - Polca de Salão

• Causerie
• Cavalcante
• Collin Maillard
• Étude
• Je t'en prie
• Petite marche

• Plaintive
• Scherzo-valse, op. 9

• Improviso n. 2
• Trois Morceaux, op. 13
  • Coeur blessé
  • Amour passé
  • Doute
• Allegro Appassionato, op. 14
• Variations sur un thème populaire brésilien (Vem Cá, Bitu)

• Tango Brasileiro
• Samba (Suite Brésilienne, IV.)

• Schumanniana, op. 16
  • Allegretto, ma un poco agitato
  • Allegro moderato
  • Lento
  • Allegretto giocoso
  • Moderato assai
  • Allegro
  • Moderato
  • Allegro molto - Presto

• Papillonnage
• En mer (poème musical) a quatro mãos
  • Depart. Mer Calme
  • Le Ciel s'assombrit. Tempète
  • Clair de Lune. Idylle Fugitive
• Comala