Danaide

Danaide (starogrčki: Δαναΐδες) bile su, u grčkoj mitologiji, pedeset kćeri kralja Danaja, koje se po svom dedi Belu, ocu Danajevom, ponekad nazivaju i Belidama (lat. Belides).^[1][2]

Bel, vladar afričkih zemalja i otac Danaja i njegovog brata blizanca, Egipta, Arabiju je dodelio Egiptu, a Libiju je dao Danaju, no kasnije je Egipt zauzeo obližnju zemlju Melampodida ("Crnonogih") i po sebi je nazvao Egiptom.^[3]

Egipt je imao pedeset sinova, a Danaj pedeset kćeri. Egipt je namerio svojih pedeset sinova oženiti za Danaide, no Danaj je umesto toga odlučio pobeći, te je stoga sagradio brod, i to je bio prvi brod koji je napravljen u istoriji.^[4] Tim brodom pobegao je u Arg, s kojim je bio povezan krvnim zama, budući da je poticao od Ije, sveštenice boginje Here u Argu, u koju se Zevs bio zaljubio te ju je pretvorio u junicu i koju je zatim progonila Hera sve dok se Ija nije sklonila u Egipat. Argom je u to doba vladao kralj Pelazg, eponimni osnivač Pelazga, odnosno autohtonog stanovništva koje je u Grčkoj oduvek živelo; neki izvori kažu da se na prestolu u Argu u to doba nalazio Gelanor ("onaj koji se smeje").^[5] Kad su stigle u Arg, Danaide su od Pelazga zatražile zaštitu, a taj je događaj predmet Eshilove tragedije Pribegarke. Ta im je zaštita i pružena, nakon što je narod to izglasao u skupštini, a Danaj je uskoro i zbacio Gelanora s prestola te je sam zavladao Argom.^[6]

Kad su Egipt i njegovih pedeset sinova stigli u Arg da uzmu Danaide, Danaj im je tobože izašao u surset i priredio im bogatu gozbu, ali je kćerkama podelio mačeve i naložio im da prve bračne noći poubijaju svoje muževe.^[7] Četrdeset i devet Danaida tako je i postupilo: čim su Egiptovi sinovi zaspale, one su ih ubile i potom im odsekle glave da bi ih pokazale Danaju kao dokaz da su poslušala očev nalog; nakon toga pokopale su te glave u Lerni;^[8] Jedino je Hipermnestra, najstarija od Danaida, odbila slediti očev nalog, jer je njen suprug, Linkej, poštovao njenu želju da ostane devica. Danaj se naljutio na svoju nepokornu kćerku i predao je narodnom argivskom sudu. Afrodita je intervenisala i spasila devojku. Linkej i Hipermnestra tada su započeli svoju dinastiju kraljeva Arga.^[9][10][11] Neki kažu da su svoje muževe poštedele i Amimona, "neporočna" Danaida,^[12] i Brika (ili Bebrika)^[13]

Po Zevsovom nalogu, Hermes i Atena očistili su Danaide od greha.^[1] Nakon smrti svojih sinova Egipt je pobegao u Aroju (kasnija Patra), gde je i umro; u Serapisovom hramu u Patri pokazivan je njegov nadgrobni spomenik.^[14] Drugi pričaju da je Egipt s vojskom krenuo u Arg da osveti svoje sinove, no Linkej je izmirio oca i strica i tako sprečio krvoproliće.^[3] Neki kažu da je Linkej kasnije ubio Danaja i tako mu se osvetio za smrt svoje braće.^[15]

Danaj je želeo da svoje kćeri uda za argivske junake, ali oni su se ustručavali da u svoje domove prihvate žene koje su krvlju ukaljale svoje ruke.^[16] Zato je Danaj objavio da će ih udati ne tražeći od prosaca uobičajene darove, a kad su se oni pojavili u dovoljnom broju, priredio je nadmetanje u trčanju: postavio je svoje kćeri na cilj i pobednik je mogao odabrati onu koju je želeo, dok su ostali birali supruge po redosledu kojim su stizali na cilj. Tako su se Danaide poudavale za Argivce i rodile im brojno potomstvo.^[16] Među dvojicom kandidata bili su Arhandar i Arhitel, sinovi Ahejevi: prvi se oženio Skejom, a drugi Automatom.^[7][17][18]

U kasnijem predanju Danaide su nakon smrti kažnjene tako što u Hadu bile primorane da nose vodu u vrčevima kako bi napunile kadu bez dna (ili, prema drugima, probušenu kadu) te da tako okaju greh, no kada se, dakako, nikada nije mogla napuniti.^[19][20]

Mnoga kultuna dobra vezuju se za Danaja i njegove kćeri; pričalo se, na primer, da je Danaj još pre Kadma uveo pismenost u Grčku, da je uveo veštačko navodnjavanje zemlje, ta da su Danaide pronašle veštinu kopanja bunara.^[15] Poslednje dve inovacije možda su poslužile kao temelj za priču o kazni koju Danaide moraju trpeti u podzemnom svetu.^[7]

Mit o Danaidama poslužilo je Eshilu za njegovu dramsku trilogiju, koju si činile tragedije Pribegarke, Egipćani ili Spremanje ložnice i Danaide; od te tri tragedije sačuvana je prva, koja nosi ime po horu Danajevih kćerki, koje u Argu traže zaštitu od progona Egiptovih sinova.^[21]

• Danajida

• Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Schmitz, Leonhard (1867). „Danaides”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. 

Danaide na Wikimedijinoj ostavi