Gino Bartali

Đino Bartali
Lične informacije
Ime	Đino Bartali
Nadimak	"Đino Pobožni"
Datum rođenja	(1914-07-18)18. 7. 1914.
Državljanstvo	Italija
Informacije o timu
Trenutno član tima	Završio karijeru
Disciplina	Drumski
Tip vozača	Brdaš
Profesionalna karijera
1935 1936 — 1945 1946 — 1947 1948 1949 — 1950 1951 1952 1953 1954	Frejus Legnano Tebag and Legnano Legnano Bartali - Gardiol Bartali - Ursus Tebag and Bartali Bartali Bartalii - Brooklin
Uspesi
Tur de Frans
Tur de Frans	2 (1938, 1948)
Brdske etape:	2 (1938, 1948)
Điro di Italija
Điro di Italija	3 (1936, 1937, 1946)
Brdske etape:	7 (1935, 1936, 1937, 1939, 1940, 1946, 1947)
Klasične biciklističke trke
Milano—Sanremo:	4 (1939, 1940, 1947, 1950)
Điro di Lombardija:	3 (1936, 1939, 1940)
Šampionati i druge trke
Nacionalni šampion (drumska trka)	4 (1935, 1937, 1940, 1952)
Tur Baskijske zemlje 1935. godine Tur romandije 1949. godine Tur Švajcarske 1946 i 1947. godine
Podaci od: 12. jul 2016..

Đino Bartali (ital. Gino Bartali; 18. jul 1914 — 5. maj 2000) je bio jedan od najpopularnijih i najpoznatijih italijanskih biciklista, u vremenu pre Drugog svetskog rata, koji je tri puta pobedio na trci Điro d’Italija (1936, 1937, 1946) i dva puta na trci Tur de Frans (1938. i 1948). Osvajanjem drugog Tura postavio je rekord u najdužem razmaku između dve pobede.

Bartali je bio treći sin od četvoro dece u maloj farmerskoj porodici Torela Bartalija. Zarađivao je džeparac prodajući rafiju kreatorima čepova za vinske boce. Sa 13 godina je počeo da radi u biciklističkoj radnji, a tada je započeo i amatersku karijeru. Bio je amater koji mnogo obećava. U profesionalce je prešao 1935. sa 21 godinim i već prve godine je osvojio nacionalno prvenstvo i Tur Baskijske zemlje.

Na Điro d’Italiji 1935. Bartali je osvojio jednu etapu i brdsku klasifikaciju, prvu od ukupno sedam koliko ih je osvojio. Naredne godine, pre nego što je napunio 22 godine, osvojio je Điro d’Italiju i Điro di Lombardija trku. 14. juna mu je poginuo brat, u incidentu na trci i Bartali je bio blizu odluke da napusti biciklizam. Ipak, ubedili su ga da ne odustaje. Vratio se 1937. i osvojio Điro d’Italiju po drugi put. Njegova reputacija van Italije je bila takva da je on još jedan Italijan koji ne može da vozi dobro van svoje zemlje. Suočen sa takvim optužbama, odlučio je da vozi Tur de Frans 1937. godine. Startovao je jako loše, izgubio je osam minuta na trećoj etapi i preko 10 minuta na etapi Balon d Alkas. Ipak je uspio da sd vrati i obuče žutu majicu u Grenoblu, ali to je bio kraj trke za njega. On i njegova dva pomoćnika, Rosi i Kamuzo, vozili su preko mosta kada se Rosi okliznuo i Bartali je upao u reku. Kamuzo ga je izvukao i Bartali je sa povređenom rukom i kolenom završio etapu 10 minuta iza grupe, ali je ostao lider. Vozio je u Alpima, ali je izgubio majicu i povukao se u Marselju. Anri Degranž je rekao da će Bartali osvojiti Tur naredne godine.

Bartali se vratio na Tur 1938. sarađivao je sa Belgijancima po hladnom vremenu, kiši i kad je imao mehaničkih kvarova. Pobedio je najtežoj etapi sa preko pet minuta. Komentator na radiju, kada je vidio italijansku publiku kako pozdravlja Bartalija sa zelenim, belim i crvenim zastavama, rekao je "Ovi ljudi su našli supermena". Zbog dolazećeg rata, Italija nije poslala tim na Tur 1939. Te godine je Bartali osvojio brdsku klasifikaciju na Điru, Điro di Lombardija trku po drugi put i Milan—Sanremo.

Nakon rata, Bartali je osvojio 1946. Điro d’Italiju i Tur Švajcarske. 1947. Tur Švajcarske i Milan—Sanremo, dok je na Turu Romandije završio drugi.

Bartali se vratio na Tur 1948. da bi saznao da je većina vozača koje je znao poginula u ratu, a tu su bili novi vozači, koji su počeli da voze kad je on prestao. Bartali je na prvoj etapi otišao u beg i uzeo žutu majicu. U toku Tura, lider komunističke partije u Italiji je pogođen u vrat. Napetost u Italiji je rasla, ljudi su bili revoltirani, a onda je Bartali pobedio na tri etape zaredom i stekao je 14 minuta prednosti. Revoltiranost i bes su prešli na priču o Bartaliju, sve razlike su bile zaboravljene. Pogođeni premijer, Toljati, izašao je iz bolnice da vidi kako Tur napreduje i da pozove građane da se smire. Širom zemlje, sva mržnja i neprijateljstvo je nestalo i pretvorilo se u slavlje Bartalijeve pobede i kriza je bila izbegnuta.

1950. osvojio je Milan—Sanremo po četvrti put, a na Điro d’Italiji je osvojio drugo mesto.

Na Tur de Fransu, Bartali i Žan Robik su bili veliki rivali. Robik je otišao Bartaliju na Obisku, a zatim se Bartali vratio na Turmaleu, stigao Robika i njih dvojica su vozili zajedno. Dodirnuli su se ramenima i pali. Bartali je rekao da su francuski navijači pored puta bili toliko besni da su ga optužili da je sabotirao Robikove šanse i udarili ga, a zatim su mu pretili nožem. Bartali se popeo na bicikl i osvojio etapu. Lider Italijanskog B tima, Florenco Manj, uzeo je žutu majicu. Bartali je nakon etape odlučio da napusti Tur, a Žak Gode i Felih Levitan su otišli u hotel da probaju da ga ubede da ostane. Sa cigaretom u ustima, Bartali je rekao da nema nameru da rizikuje život.

Bartali je vozio Tur i naredne dve godine i oba puta je završio na četvrtom mestu, osim toga, osvojio je nacionalno prvenstvo i drugo mesto na Fleš Valonu. 1952. završio je Điro d'Italiju na petom, a 1953. na četvrom mestu. Završio je karijeru 1954. devetim mestom na trci Điro dela Emilia.

Bartali je tokom Drugog svetskog rata pomagao jevrejima koji su bili progonjeni od strane nacista. Koristio je svoju popularnost da prenosi poruke i dokumenta za italijanski pokret otpora. Vozio je od Firence i Toskane do Rima noseći majicu na kojoj mu je pisalo ime. Navodno je jednom prilikom vukao kola sa svojim biciklom, u kojima su se nalazile skrivene osobe, prema granici sa Švajcarskom, govoreći patrolama da je to samo jedan od njegovih načina treniranja. Ni italijanski fašisti ni nacisti, iako su sumnjali za njegove aktivnosti, nisu ništa poduzimali, bojeći se nezadovoljstva među narodom koje bi moglo uzrokovati hapšenje tako popularne i voljene osobe u Italiji.

Rivalstvo Bartalija i Kopija je podelilo Italiju. Bartali je bio poštovan u ruralnom jugu, dok je Kopi bio heroj u industrijskom severu.

7. januara 1940. Kopi je doveden u tim Legnano da radi za Bartalija. Njihovo rivalstvo je počelo kada je Kopi osvojio Điro, a Bartali ga jurio. Na svetskom prvenstvu 1949. obojica su radije vozili loše nego da pomognu da onaj drugi pobedi. Zbog toga što su gledali samo svoje rivalstvo, a ne interese Italijanske biciklističke federacije, suspendovani su na tri meseca.

Na Tur de Fransu 1952. njih dvojica su podelila vodu na usponu kol d' Izoar, ali se nisu složili oko toga ko je ponudio bocu. Bartali je izjavio da je on i da mu Kopi nikad ništa nije dao.

Uprkos njihovom rivalstvu, koje je možda bilo i pojačano nakon što je Kopi osvojio Điro d’Italiju, Bartali je podržavao Kopija u nameri da osvoji Tur de Frans 1949. Dvojica suvozača su uništila trku na Alpskoj etapi do Izoara. Kada je Kopi imao mehanički pro le m, Bartali ga je čekao, a kada se to isto desilo Bartaliju, Kopi ga je čekao. Na zadnjem usponu u Brijakonu, Kopi je pustio Bartalija da pobedi na svoj 35 rođendan i da uzme žutu majicu. Kopi je majicu preuzeo narednog dana i zadržao je do Pariza, dok je Bartali završio na drugom mestu.

Bartali je odrastao u religioznoj porodici u Toskani i zbog svoje vere je dobio nadimak Đino pobožni. Molio se pre obroka i vređao je kad su se njegovi suvozači kleli. Bartali je bio pesimističan, njegove molitve su počinjale sa: "sve je pogrešno, moramo sve ispočetka".

Bartali je završio karijeru sa 40 godina, nakon povrede u uličnom incidentu. Nakon završetka karijere, izgubio je mnogo novca.

Bartali je imao operaciju srca i ugrađen mu je bajpas. Umro je od srčanog udara u maju 2000. Predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, nazvao ga je najpoštenijim sportistom.

• Điro d’Italija
• Tur de Frans
• Milan—Sanremo
• Điro di Lombardija

Gino Bartali na Wikimedijinoj ostavi

• Profil na biciklističkoj arhivi
• Rezultati Đina Bartalija na Tur de Fransu