Karel Destovnik Kajuh

KAREL DESTOVNIK KAJUH
Karel Destovnik Kajuh
Mesto rođenja	Šoštanj Kraljevina SHS
Datum smrti	. 2. 1944. (Greška izraza: Nedostaje operator za - godina)
Mesto smrti	Šentvid Nacistička Nemačka
Profesija	književnik
Član SKOJ od	1934.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od	21. jula 1953.

Karel Destovnik — Kajuh (Šoštanj, 19. decembar 1922 — Bele Vode, Slovenija, 22. februar 1944), bio je slovenački pesnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.^[1]

Biografija

Rođen je 19. decembra 1922. u Šoštanju, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, danas Slovenija. Nadimak Kajuh je dobio po mestu gde se nalazila rodna kuća njegovog dede, u Skornu kod Šoštanja. Posle završene osnovne škole, pohađao je gimnaziju u Celju.

Tokom gimnazijskih dana bio je aktivan u levičarskom pokretu srednjoškolaca, a u višim razredima gimnazije počeo je da se bavi literaturom: prevodio je, pisao drame, glumio, nastupao na književnim večerima i objavljivao pesme. Od 1934. postao je član SKOJ-a. U Šoštanju je bio je jedan od glavnih organizatora priredbi koje su širile komunistička shvatanja. Krajem aprila 1940. isključen je iz celjske gimnazije „zbog učešća u širenju komunističkih ideja“. Uspeo je da nastavi školovanje u Mariboru. Krajem januara 1941, kada je bio u sedmom razredu gimnazije, uhapšen je i poslat u logor u Ivanjicu, gde je ostao do sredine februara.

Odmah po napadu Trećeg rajha na Kraljevinu Jugoslaviju, Kajuh se priključio grupi dobrovoljaca koju su formirali šoštanjski komunisti. Šoštanjski dobrovoljci, koji su se usput naoružali, krenuli su prema Trbovlju. Dok je šoštanjska grupa boravila na Mrznici, Kajuh se razboleo, a zatim pri povlačenju pred nemačkom patrolom se povredio. Drugovi su ga smestili u blizinu Šoštanja, gde se ilegalno lečio. Gestapo ga je uhapsio, 28. aprila 1941, i odveo u zatvor u Slovenjgradcu. Kada je u maju pušten iz zatvora, sklonio se u Savinjsku dolinu, a septembra 1941. je prešao u Ljubljanu, gde se uključio u Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije.

Za vreme rata Kajuh sa svojim pesmama postaje glasnik ustaničkog naroda. Po dolasku u Ljubljanu objavljivao je svoje pesme u ilegalnim glasilima oslobodilačkog pokreta: „Mlada Slovenija“, „Slovenski poročevalac“, „Naša žetva“ i „Nova stva“. Za vreme ljubljanske ilegalnosti Kajuh je napisao svoje najbolje pesme.

Avgusta 1943. Kajuh je iz Ljubljane otišao u partizane, gde je preuzeo vođstvo kulturne grupe u Četrnaestoj udarnoj diviziji. Divizija je 6. januara 1944. krenula iz Bele krajne, preko Hrvatske, prema slovenačkoj Štrajerskoj. U Štrajerskog, gde je divizija stigla 6. februara, dočekale su je žestoka nemačka ofanziva i oštra zima.

Kulturna grupa Četrnaeste divizije, koja je 21. i 22. februara izgubila vajara Janeza Belača i kompozitora Svetu Marolta-Špika, autora himne Četrnaeste divizije na Kajuhov tekst, smestila se kod Žlebnika, u Šentivudu, nad Zavodujama. Uveče je Žlebnikovu kuću iznenada napala nemačka patrola. Tek što su prvi hici ispaljeni, Kajuh je pao smrtno pogođen.

Odlukom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 21. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Njegovo ime nosi jedna ulica i Osnovna škola u Ljubljani.