Legalizacija gradnje

Legalizacije nelegalne gradnje je aktivnost formalizovanja neformalne gradnje koju ne treba zvati divlja gradnja jer je to diskriminatorski izraz.

Agencija ujedinjenih nacija UN-HABITAT^[1] nadzire i usmerava rešavanje neformalnih naselja kako bi se izbegla kršenja ljudskih prava stanovnika tih naselja. Prema podacima Ujedinjena nacija preko milijardu ljudi zivi u kućama za koje nemaju dozvolu. Mnogi milionski gradovi u svetu imaju više nelegalnih kuća i stanova nego onih sa dozvolama, tako da je to ogroman svetski problem.

Posle neuspešnih pokusaja da se problem rešava nasilnim sredstvima tj. nasilnim rušenjem i čišćenjem tih naselja, sada preovlađuje stav da treba istovremeno preduzimati više paralelnih aktivnosti:

• Država treba da uloži sredstva u što hitniju legalizaciju svih objekata koji nisu velika urbanistička smetnja tj. nalaze se na projektovanom putu;
• Država treba da unapredi ta nelegalna naselja dovođenjem infrastruktue i drugih sadržaja;
• Za najsiromašnije država treba da obezbedi socijalno stanovanje ( za izbeglice, nezaposlene, samohrane ...)
• Država treba da obezbedi placeve sa infrastrukturom na kojima je dozvoljena gradnja koje građani mogu kupiti i na njima uz dozvolu graditi;
• Država treba da obezbedi da na celoj teritoriji ima zoning tj. plan detaljne regulacije, tj. gde se šta može raditi. Treba ukidati dozvole i omogućiti da licencirani arhitekte na osnovu detaljne regulacije projektuju i grade. Time se izbegava velika korupcija u zemljama u razvoji vezano za dobijanje dozvola.

Problem u nekim bivšim komunističkim zemljama je da su te države konfiskovale svo građevinsko zemljište a zatim tražile od bivših vlasnika a sada korisnik veliki novac za dozvole po nazivom „naknada za uredjenje zemljišta”. Međutim tom naknadom se država i grad ne obavezuju da će stvarno urediti zemljište, to je i dalje obaveza investitora. Takođe što je zemljište uređenije to je ta taksa veća, što je u potpunoj suprotnosti sa zapadnim iskustvom.

Na zapadu, ukoliko kupite plac bez puteva i |infrstrukture sami plaćate da se to dovede, ali ne opštini nego izvođačima radova.

Ministri zemalja Jugoistočne Evrope su potpisali i Bečku deklaraciju kojom se obavezuju da će postupati po gore navedenim principima, ali se to u Srbiji ne poštuje jer se traži veliki novac za legalizaciju, posebno u Beogradu, i to u vreme ekonomske krize, kada većina zemalja poklanja novac onima koji grade svoje kuće. Centar za liberalno domokratske studije iz Beograda ekonomski think-tank predlaže ukidanje naknade za uredjenje građevinskog zemljišta i predlaže da se on zameni porezom na imovinu, kao što je to u Evropskoj uniji. Veliki broj stranih investitira ne želi da gradi ili odustaje od gradnje zbog te njima čudne naknade za građevinsko zemljište.