Европско првенство у атлетици на отвореном 1934 — скок удаљ за мушкарце

Такмичење у скоку удаљу мушкој конкуренцији на 1. Европском првенству у атлетици 1934. у Торину одржано је 8. септембра[1] на Стадиону Бенито Мусолини.

Земље учеснице

Учествовало је 15 такмичара из 11 земаља.

Освајачи медаља

Вилхелм Лајхум
Њемачка Немачка 		Ото Берг
Норвешка Норвешка 		Луц Лонг
Њемачка Немачка

Резултати

Финале

Место Атлетичар Земља Резултат Бел.
Вилхелм Лајхум Њемачка Немачка 7.45 РЕП
Ото Берг Норвешка Норвешка 7,31
Луц Лонг Њемачка Немачка 7,25
4 Робер Пол Француска Француска 7,16
5 Артуро Мафеи Краљевина Италија Италија 7,12
6 Хенрик Котлаи Мађарска Мађарска 7,01
7 Жан Стидер Швајцарска Швајцарска 6,84
8 Шандор Домбровари Мађарска Мађарска 6,80
9 Ингвард Андерсен Данска Данска 6,75
10 Ерик Свенсон Шведска Шведска 6,73
11 Николај Китис Естонија Естонија 6,71
12 Анри Фежан Луксембург Луксембург 6,62
13 Франческо Табаи Краљевина Италија Италија 6,60
14 Лудвик Команек Чехословачка Чехословачка 6,47
15 Франсоа Мерш Луксембург Луксембург 6,38

Референце

  1. ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 360—362, Приступљено 19. 10. 2014 

Спољашње везе

  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене