Локални избори у Босни и Херцеговини 2008.

Босна и Херцеговина
Овај чланак је дио серије о политичком систему Босне и Херцеговине
Устав Дејтонски споразум Уставни суд
Високи представник Кристијан Шмит (оспорено)
Предсједништво Жељко Комшић (ДФ) [предсједавајући] Денис Бећировић (СДП БиХ) [члан] Жељка Цвијановић (СНСД) [члан]
Парламентарна скупштина Представнички дом Дом народа
Савјет министара Предсједавајући: Борјана Кришто Министарства: Одбрана Безбједност Спољни послови Цивилни послови Правда Финансије Спољна трговина Комуникације и транспорт Људска права и избјеглице
Судска власт Суд Тужилаштво Високи судски и тужилачки савјет
Избори Локални 2020. Општи 2022.
Административна подјела Ентитети: Федерација Босне и Херцеговине ({{политика}}) Република Српска ({{политика}}) Брчко Дистрикт
п р у

Општински избори су одржани у Босни и Херцеговини 5. октобра 2008. године. Странке и независни кандидати су могли да се региструју до 23. маја 2008. године, а странке или коалиције до 25. јуна 2008. године. Ово су били први локални избори на којима су представници мањина изабрани у општинска вијећа^[1]. За учешће на изборима су цертификоване 64 политичке странке и 183 независна кандидата.^[2].

Највећи број мандата за начелнике освојили су кандидати Савеза независних социјалдемократа (39). Затим по броју освојених начелничких мандата слиједе кандидати Странке демократске акције (36), Српске демократске странке и Хрватске демократске заједнице БиХ (по 16), Социјалдемократске партије БиХ (9), Странке за БиХ (4), те Демократског народног савеза и Хрватске демократске заједнице 1990 (по 3). По један начелнички мандат освојили су кандидати Демократске народне заједнице БиХ, Странке демократске активности, Социјалистичке партије и Наше странке. Преосталих 10 начелничких мандата освојили су кандидати разних коалиција и независни кандидати.^[3]

• 
  Резултати избора за начелнике општина и градова
• 
  Резултати избора за скупштине општина и градова

По оцјени западних медија, најуспјешнији на изборима били су националистички настројене партије^[4]. Извјештаји указују на то да су становници из сва три конститутивна народа гласали претежно за своје националне странке^[5]. Излазност је била 55%, што је више него очекивано. У градовима је излазност била 40%, гдје се у већој мјери него у осталим дијеловима земље, гласало за мање, мултиетничке партије^[6].

• Страница Централне изборне комисије БиХ