Тиглат-Пилесар I

Тиглат-Пилесар I

Тиглат-Пилесер I је био краљ Асирије (1115. п. н. е.-1076. п. н. е.). Био је један од највећих асиријских освајача. Заузео је Феникију. Из сачуваних натписа види се да је међу поданицима и непријатељима пажљиво подстицао стварање страха према себи.

Поход против народа Мушку, Малатије и Киликије

Син је Ашурешиша I, постао је краљ 1115. п. н. е. и био је један од највећих асирских освајача. Његов први поход је био против народа Мушку, који је заузео извесне делове Асирије у горњем току Еуфрата. Прешао је 1120. п. н. е. Еуфрат, заузео је Каркемиш и победио је Мушку. После тога је прегазио Комаген и источну Каподокију и истерао је Хетите из асиријске провинције Субарти североисточно од Малатије.

У следећем походу асиријска војска је продрла у планине јужно од језера Ван и после тога су кренули на запад и Малатија се покорила краљу Асирије. После тога је напао Коман у Каподокији. Записи о тим победама су на бакарној плочи на тврђави, која је осигуравала његова освајања у Киликији.

Освајање Феникије и излаз на Медитеран

Следећи непријатељ са којим се обрачунао били су Арамејци. У сикобу са њима три пута је продро је до извора Тигриса. Након заузимања хетитског града Петора, на ушћу Сајура у Еуфрат осигурао је контролу над важним путем према Медитерану. Одатле је кренуо према Губалу (Библос), Сидону и коначно Арваду, где се укрцао на брод. Освајањима је дошао до Медитерана. Освојио је Феникију.

Био је пасионирани ловац и велики градитељ. Сматра се да је он обновио храмове у Асуру и Хададу. Други део његове владавине није више био тако успешан, јер су Арамејци ојачали притисак на краљевину. Умро је 1076. п. н. е.

  • п
  • р
  • у
Староасирски период
  • Еришум I (1905-1867)
  • Икунум (1867 - 1860)
  • Саргон I
  • Пузур-Ашур II
  • Нарам-Син Асирски
  • Еришум II
  • Шамши-Адад I (1700)
  • Ишме-Даган I
  • Мут-Ашкур
  • Римуш Асирски
  • Асинум
  • Ашур-дугул
  • Ашур-апла-иди
  • Насир-син
  • Син-намир
  • Ипки-Иштар
  • Адад-салулу
  • Адаси Асирски
  • Бел-бани
  • Либаја
  • Шарма-адад I
  • Иптар-син
  • Базаја
  • Лулаја
  • Шу-нинуа
  • Шарма-адад II
  • Еришум III
  • Шамши-Адад II
  • Ишме-Даган II
  • Шамши-Адад III
  • Ашур-Нирари I
  • Пузур-Ашур III
  • Енлил-Насир I
  • Нур-Или
  • Ашур-Шадуни
  • Ашур-Раби I
  • Ашур-надин-ахе I
  • Енлил-Насир II (1420–1415)
  • Ашур-нирари II (1414–1408)
  • Ашур-бел-нишешу (1407–1399)
  • Ашур-рим-нишешу (1398–1391)
  • Ашур-надин-ахе II
Средњоасирски период
  • Ериба-Адад I (1380–1353)
  • Ашурубалит I (1353–1318)
  • Енлил-нирари (1317–1308)
  • Арик-ден-или (1307–1296)
  • Адад-нирари I (1295–1264)
  • Шалманасар I (1263–1234)
  • Тукулти-Нинурта I (1233–1197)
  • Ашур-надин-апли (1196–1194)
  • Ашур-нирари III (1193–1188)
  • Енлил-кудури-усур (1187–1183)
  • Нинурта-апал-Екур (1182–1180)
  • Почевши од Ашур-Дана I
  • Ашур-Дан I (1179–1133)
  • Нинурта-тукулти-ашур (1133)
  • Мутакил-Нуску (1133 )
  • Ашур-реш-иши I (1133–1115)
  • Тиглат-Пилесар I (1115–1076)
  • Ашарид-апал-Екур (1076–1074)
  • Ашур-бел-кала (1074–1056)
  • Ериба-Адад II (1056–1054)
  • Шамши-Адад IV (1054–1050)
  • Ашур-насир-пал I (1050–1031)
  • Шалманасар II (1031–1019)
  • Ашур-нирари IV (1019–1013)
  • Ашур-раби II (1013–972)
  • Ашур-реш-иши II (972–967)
  • Тиглат-Пилесар II (967–935)
  • Ашур-Дан II (935–912)
Новоасирски период
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • VIAF
  • WorldCat
Државне
  • Норвешка
  • Немачка
Остале
  • Енциклопедија Британика