Јункерс G.24
Јункерс G.24 | ||
---|---|---|
Авион Јункерс G.24 | ||
Опште | ||
Намена | лаки бомбардер, транспорт, путнички | |
Посада | 2 | |
Произвођач | Јункерс | |
Први лет | 19.09.1924. | |
Почетак производње | 1924 до 1929. | |
Димензије | ||
Дужина | 15,80 m | |
Размах крила | 29,37 m | |
Висина | 5,80 m | |
Површина крила | 99,00 m² | |
Маса | ||
Празан | 4.330 kg | |
Нормална полетна | 7.200 kg | |
Погон | ||
Клипно-елисни мотор | 3 х Јункерс L 5, линијски 6 цилиндара | |
Снага | 3 х 230 kW kW | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 210 km/h | |
Долет | 660 km | |
Плафон лета | 4.000 m | |
Брзина пењања | 148 m/min |
Јункерс G.24 (нем. Junkers G.24) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилац авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички авион, лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата[1].
Пројектовање и развој
Хуго Јункерс је 1923. године саветовао свог главног пројектанта инж. Ернеста Циндела да размисли о већој верзији авиона Јункерс F 13 у циљу задовољења нарасталих потреба европских ваздухопловних компанија. Циндел је уз помоћ инж. Хермана Полмана, првобитно пројектовао једномоторну увећану верзију F 13. Међутим, због недостатка снажних мотора у Немачкој 1923. године (ограничење Версајским уговором), Циндел је морао да уместо једног мотора, нови авион G 23 опреми са три Јункерс L 2 мотора сваки снаге 145 kW. Због ограничења Версајским уговором Јункерс је морао да редукује снагу мотора авиону G 23, али је првобитни пројект овог авиона сада назван G 24 почео да производи у Шведској која није имала ограничења у погледу снаге мотора.
Технички опис
Авион Јункерс G 24 је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена. Ови авиони су углавном били опремљени јункерсовим моторима L-2, L-5 и моторима Јупитер.
Труп авиона G 24 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 9 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, причвршћена за рамове закивцима.
Крила су била дебелог профила а облик је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима и еластичном осовином. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије или пловци[2][3].
Варијанте авиона
- G 23 / G 24 / F 24 - путнички авиони.
- К 30 / R 24 / Југ-1 - борбени авиони.
- Хидроавиони - хидро варијанта путничких и војних авиона.
Земље које су користиле авион Јункерс G 24
|
|
Оперативно коришћење
Путничка варијанта авиона Јункерс G 24 је постигла велики успех у цивилном саобраћају. Око 20 авиона овог типа летело је у 10 земаља, а само у немачкој авио компанији Луфтханза је летело 26 авиона G.24. Готово све значајније линије ваздушног саобраћаја у Европи су биле покривене овим авионима који су на њима летели све до почетка Другог светског рата (1939). Војне варијанте овог авиона су продати Немачкој, Чилеу (6), Шпанији (3), СССР-у (21) и Југославији (2). Авиони су били наоружани са 6 митраљеза калибра од 7,62 до 7,92 mm. Бомбардерска варијанта овог авиона К 30 је могла да понесе 500 kg бомби[4].
Авион Јункерс G.24 у Југославији
Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1932 примило два G.24 који су коришћени уз остала два типа тромоторних бомбардера Дорније Do Y и Авиа Фокер F 39 . Иако кад су набављени већ били застарели поред улоге бомбардера вршили су и извиђачке, транспортне и задатке везе, а посебан значај су имали у обуци више генерација пилота за управљање вишемоторним авионима. Оба авиона остала су у употреби до почетка рата и уништена су на аеродрому Јасеница код Мостара априла 1941[5].
Референце
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2015.
- ^ Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. {{page|year=2002|isbn=978-5-217-03112-2|pages=}
- ^ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Литература
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : pp. 88-106. ISSN 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
- Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Спољашње везе
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/junkers-g-24
- https://web.archive.org/web/20140424162726/http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=46
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/g24.html
- http://www.junkers.de/flugzeuge/uebersicht
- https://web.archive.org/web/20151109030541/http://www.junkers.de/flugzeuge/junkers-g-24
- https://web.archive.org/web/20100413124920/http://hugojunkers.pytalhost.com/ju_g24_a1.htm
- п
- р
- у
- Ar 95
- Ar 196
- Ar 231
- Bv 138
- Ha 139
- Bv 222
- Do 15
- Do 18
- Do 24
- Do 26
- He 59
- He 60
- He 114
- He 115
- He 50
- Hs 123
- Hs 129
- Ju 87
- Fa 223
- Fa 330
- Fl 265
- Fl 282
- DFS 39
- DFS 193
- DFS 194
- Fw 47
- Fi 158
- Ju 49
- He 116
- He 119
- He 176
- He 178
- Me 261
нереализовани пројекти
- Ao 225
- Ar 67
- Ar 77
- Ar 80
- Ar 81
- Ar 195
- Ar 197
- Ar 198
- Ar 199
- Ar 340
- Ar 396
- Ar 440
- Ba 349
- Bv 40
- Ha 137
- Ha 140
- Bv 142
- Bv 144
- Bv 155
- Bv P.211.02
- Bv 238
- Do 19
- DFS 228
- DFS 346
- Fi 98
- Fi 99
- Fi 256
- Fw 57
- Fw 159
- Ta 183
- Ta 400
- Fw 191
- Fw Триебфлуг
- He 118
- He 280
- Hs 122
- Hs 124
- Hs 125
- Hs 127
- Hs 128
- Hs 130
- Hs 132
- Ho 229
- Ju 85
- Ju 89
- Ju 187
- Ju 288
- Ju 322
- Ju 488
- Ju EF 128
- Bf 161
- Bf 162
- Me 263
- Me 264
- Me 309
- Me 328
- Me 509
- Me 609
- Me P.1092
- Me P.1101
- Me P.1102
- Me P.1110
- Me P.1111
- Me P.1112
- Волксфлуг