Месершмит P.1111
Месершмит P.1111 | ||
---|---|---|
Модел Ме P.1111 у Техничком музеју у Шпајеру | ||
Опште | ||
Намена | Ловачки авион | |
Посада | 1 члан | |
Земља порекла | Немачка | |
Произвођач | Месершмит АГ | |
Димензије | ||
Дужина | 8,92 m | |
Размах крила | 9,16 m | |
Висина | 3,06 m | |
Површина крила | 28,0 m² | |
Маса | ||
Празан | 2.740 kg | |
Нормална полетна | 4282 kg | |
Макс. тежина при узлетању | 4.282 kg | |
Погон | ||
Турбо-млазни мотор | 1 × Хајнкел ХеС 011А | |
Потисак ТММ | 12,74 kN | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 995 km/h | |
Макс. брзина на H=0 | 900 km/h | |
Тактички радијус кретања | 1.500 km | |
Долет | 450 km | |
Плафон лета | 14.000 m | |
Брзина пењања | 23,7 m/min | |
Наоружање | ||
Основно | 4 × 30 мм топа МК 108 (два у носу и још два у крилима) |
Месершмит P.1111 (нем. Messerschmitt P.1111) је немачки пројекат ловачког авиона. кога је дизајнирао Месершмит за потребе Луфтвафеа пред крај Другог свјетског рата.
Историја
Иновативни дизајн Ме P.1111 завршен је у јануару 1945. године и био је замишљен као побољшање Месершмита P.1110 који је критикован због великог оптерећења крила.[1] Месершмит P.1111 је био авион без репа са дужином од 8,92 м. Крила су била скоро у облику делте, повучена уназад под углом од 45 степени и распоном крила од 9,12 м.[2] Био је предвиђен за једног пилота. За погон требао је да користи турбомлазни мотор Хајнкел ХеС 011А. Наоружан је са четри 30мм топа МК 108.[3] Месершмит P.1111 је имао одличну аеродинамику и једноставан довод ваздуха за мотор.[4]
Током конференције за поређење и преглед дизајна у Оберамергау 27. и 28. фебруара 1945. године, P.1111 се изванредно показао са својим перформансама и у погледу способности лета при великим брзинама, полетању, пењању и слетању. Међутим, ни пројекат P.1111 није успио да убиједи команду Луфтвафеа. Главна критика била је постављање цјелокупне залихе горива у крила (три резервоара у сваком крилу, укупно 1500 литара), што би представљало превелик ризик у случају пожара. Изграђен је само један дрвени модел. Пројекат је касније даље развијен у Ме P.1112.[4][5]
Референце
- ^ Heinz J. Nowarra: Die Deutsche Luftrüstung 1933–1945, Band 3, Bernard & Graefe Verlag Koblenz 1993, ISBN 3-7637-5466-0, page 253
- ^ Jean-Denis Lepage, Aircraft of the Luftwaffe, 1935-1945: An Illustrated Guide
- ^ „Messerschmitt P.1111”. Luft'46. Приступљено 7. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б Schick, Walter; Meyer, Ingolf (1996). Geheimprojekte der Luftwaffe – Band I: Jagdflugzeuge 1939–1945. Motorbuch-Verlag Stuttgart. стр. 209. ISBN 3-613-01631-1.
- ^ Radinger, Willy; Schick, Walter (1991). Messerschmitt Geheimprojekte. Oberhaching: Aviatic Verlag. стр. 92-97. ISBN 3-925505-14-8.
- п
- р
- у
- Ar 95
- Ar 196
- Ar 231
- Bv 138
- Ha 139
- Bv 222
- Do 15
- Do 18
- Do 24
- Do 26
- He 59
- He 60
- He 114
- He 115
- He 50
- Hs 123
- Hs 129
- Ju 87
- Fa 223
- Fa 330
- Fl 265
- Fl 282
- DFS 39
- DFS 193
- DFS 194
- Fw 47
- Fi 158
- Ju 49
- He 116
- He 119
- He 176
- He 178
- Me 261
нереализовани пројекти
- Ao 225
- Ar 67
- Ar 77
- Ar 80
- Ar 81
- Ar 195
- Ar 197
- Ar 198
- Ar 199
- Ar 340
- Ar 396
- Ar 440
- Ba 349
- Bv 40
- Ha 137
- Ha 140
- Bv 142
- Bv 144
- Bv 155
- Bv P.211.02
- Bv 238
- Do 19
- DFS 228
- DFS 346
- Fi 98
- Fi 99
- Fi 256
- Fw 57
- Fw 159
- Ta 183
- Ta 400
- Fw 191
- Fw Триебфлуг
- He 118
- He 280
- Hs 122
- Hs 124
- Hs 125
- Hs 127
- Hs 128
- Hs 130
- Hs 132
- Ho 229
- Ju 85
- Ju 89
- Ju 187
- Ju 288
- Ju 322
- Ju 488
- Ju EF 128
- Bf 161
- Bf 162
- Me 263
- Me 264
- Me 309
- Me 328
- Me 509
- Me 609
- Me P.1092
- Me P.1101
- Me P.1102
- Me P.1110
- Me P.1111
- Me P.1112
- Волксфлуг